Дефиниција и основна конструкција
Графитна електрода је цилиндрично тело од произведеног угљеника са утичницом са навојем на сваком крају, која се користи за одвођење струје у електролучну пећ. Номинални пречници крећу се од отприлике 75 мм за мале јединице до 750 мм за највеће инсталације ултра-високе-е снаге, а једна секција је обично дуга 1.800, 2.100 или 2.400 мм. Тело се производи од пунила игличастог кокса или обичног кокса и везива од смоле угљеног катрана, затим се формира, пече, графитира и машински обрађује. Свака електрода се испоручује са одговарајућом брадавицом која се увија у утичнице и спаја један део са другим.
Како се прави електрода
Пунило се дроби, меље, просијава и меша са смолом, а затим се формира екструзијом или пресовањем. Зелено тело се пече на око 800 до 1.000 степени Целзијуса тако да везиво карбонизира и везује честице кокса у чврсту масу. Одабрани типови се импрегнирају смолом и поново-пеку да би се повећала густина пре завршне термичке обраде. Печено тело затим пролази кроз пећ за графитизацију на 2.500 до 3.000 степени Целзијуса, где угљенична решетка постаје уређени графит. На крају се тело машински обрађује у серији димензија и утичнице се секу конусним навојем.
Оцене и серије димензија
Електроде се испоручују као стандардне снаге, високе снаге и ултра{0}}високе снаге, обично скраћено РП, ХП и УХП. Класе се углавном разликују по густини струје коју могу да носе и у коришћеним сировинама: обични типови прихватају ниже густине струје, док се ултра-високе- класе праве од игличастог кокса са адитивима који смањују коефицијент топлотног ширења и електричну отпорност. Ознаке разреда као што су УХП400, УХП500 и УХП600 наводе номинални пречник у милиметрима и подразумевају опсег тренутног капацитета.
Како колона функционише
Три електроде су обешене преко ложишта пећи у троуглу. Сваки се држи стезаљком на стубу електроде који такође преноси струју из трансформатора кроз сабирнице{1}}хлађене водом. Врх се спушта док лук не удари између графита и отпада. Како се врх потроши, стуб се склизне надоле, а када део постане прекратак, нови део се зашрафи на врх. Склоп је дакле проводник који се непрекидно обнавља док пећ ради.
Улога у производњи челика и другим пећима
Електричне лучне пећи троше највећи удео графитних електрода широм света, јер је лук једини практичан начин да се неколико мегавата снаге испоручи директно у отпадно пуњење. Исти производ се користи у пећима за секундарну рафинацију, у пећима са потопљеним луком за производњу феролегура, метала силицијума, калцијум карбида и жутог фосфора, као иу неким електролучним инсталацијама једносмерне струје. У сваком случају, електрода се бира према струји, потребном пречнику и чистоћи коју захтева коначни производ.
Често постављана питања
П: Шта је графитна електрода једноставним речима?
То је цилиндрични, потрошни угљенични штап који преноси електричну струју у лучну пећ и формира лук који топи отпадни челик или друге материјале за пуњење.
П: Које се сировине користе за израду?
Пунило од игленог кокса или обичног петролеј кокса и везива за смолу угља. Смеша се формира, пече, графитише на 2.500 до 3.000 степени Целзијуса и затим машински обрађује.
П: Шта значе оцене РП, ХП и УХП?
Они представљају редовну снагу, велику снагу и ултра{0}}велику снагу и описују густину струје коју електрода може да носи. УХП класе користе игличасти кокс и носе највећу густину струје.
П: Који пречник и дужина су доступни?
Називни пречници се обично крећу од 75 мм до 750 мм, а стандардне дужине пресека су 1.800, 2.100 и 2.400 мм, са дужим пресецима доступним за веома велике пећи.
П: Како се спајају делови електрода?
Конусни{0}}завртњи са графитним навојем у утичницу на сваком крају пресека. Брадавице су направљене од гушћег графита јер носе пуну струју и оптерећење на зглобу.
П: Где се користе графитне електроде?
Углавном у производњи челика у електролучним пећима, али такође иу рафинацији лопатица, лучним пећима са потопљеним феролегурама и силицијумом, пећима на калцијум карбиду и жутом фосфору и неким лучним јединицама једносмерне струје.